У Министарству за Локалну Самоуправу регистровано је 97 партија. Ко зна колики је број других малих покрета и политичких организација и не-регистрованих странака.
Једно је сигурно, а то је да их има превише. Интересантно је да све веће партије практично немају своју идеологију.
Ево примера : Демократска Странка, странка која не зна шта хоће (у ствари знају они, хоће новац) односно није идеолошки афирмисана, нема конкретан план. Јесте она члан Социјалистичке интернационале али шта су то они у радили везано за права радника, сељака, пензионера...? Ништа!
Идемо даље: Српска Напредна Странка: Странка која се одцепила од Српске Радикалне Странке, и учинила један изврстан маркетиншки потез, а то је њихово име. Видите, народу то име звучи добро, као да нуде нешто ново - напредно. Са друге стране Запад воли прогресивце (напредњаке) што такође иде у руку СНС. Она је (још један маркетиншки потез) преузела име и"идеолошко" наслеђе СНС-а из времена Краљевине Србије. Међутим, за шта се СНС бори? На Википедији, односно чланку СНС-а, сам видео да пише да је то Про-Европска, Конзервативна и Популистичка странка. Интересантно је да је од тога само показала да је Про-Европски оријентисана. По чему је она Конзервативна? Ни по чему, дозвољава активност Геј лобија, Про-Западних и Анти-Српских НВО, између осталог руши наше односе са Русијом, продаје свето Косово и Метохију...
Социјалистичка Партија Србије: Странка која је Социјалистичка само на изборима где се једино могу видети петокраке звезде и црвене заставе као и говори за права радника и сељака, али када су на власти нису се конкретно окренули ка економским проблемима и животним стандардом у нашој земљи.
Демократска Странка Србије: Странка која је наводно патриотска и која се "бори" за Србију. Интересанто је да се представља као странка која се бори за Хришћанску-демократију, али где су то показали? Странка се такође бори за неутралност што се за време владе Војислава Коштунице уопште није видело. Наравно, Коштуница и његова странка су се показали да су ипак патриотски оријентисана странка, када су организовали митинге и присуствовали другим митинзима против издајничке владе. Скидам капу.
Српска Радикална Странка: Странка која је од када је њен лидер, Војислав Шешељ, заточен у Хагу постала нешто слично клубу обожавалаца Војислава Шешеља. Од када је Шешељ утамничен СРС ништа кнкретно није учинио за идеје које промовише а то је Велика Србија. Од раскола 2008. су још више постали "пси који лају", наиме, уместо да се на митинзима боре за оно зашта се господин Шешељ борио они само вичу " Слобода Шешељу!". Дајте људи више, па то нема смисла, никаквим проблемом се нисте позабавили, ваш политички план се свео на вапаје за Шешељем.
Партија Уједињених Пентионера Србије: ПУПС се званично бори за права пензионера и левичарски је оријентисана, али шта је она урадила за пензионере? Ништа, јаки су само на речима. Када је нови министар финансија најавио смањивање пензија ПУПС је само дигао глас, али је на крају "подвио реп" и пустио нову власт да поткрада народ.
Нова Демократска Странка: Као и "жути" ни они не знају шта хоће. Сада су наводно социјал-демократски оријентисани и подржавају зелену политику (еколошку). Интересантно је да су постали члан једног удружења светских партија: "Светске Еколошке Партије". Такође су постали члан посматрач "Глобалних Зелених".
У изборној кампањи није било речи ниокаквој екологији. Имам утисак да су постали члан
"Глобалних Зелених" јер су мислили да је то удружење зеленаша.
Једине странке које имају свој идеолошки правац су управо оне које никада нису биле у скупштини. Оне мање патриотске партије.
Једно је сигурно, а то је да их има превише. Интересантно је да све веће партије практично немају своју идеологију.
Ево примера : Демократска Странка, странка која не зна шта хоће (у ствари знају они, хоће новац) односно није идеолошки афирмисана, нема конкретан план. Јесте она члан Социјалистичке интернационале али шта су то они у радили везано за права радника, сељака, пензионера...? Ништа!
Идемо даље: Српска Напредна Странка: Странка која се одцепила од Српске Радикалне Странке, и учинила један изврстан маркетиншки потез, а то је њихово име. Видите, народу то име звучи добро, као да нуде нешто ново - напредно. Са друге стране Запад воли прогресивце (напредњаке) што такође иде у руку СНС. Она је (још један маркетиншки потез) преузела име и"идеолошко" наслеђе СНС-а из времена Краљевине Србије. Међутим, за шта се СНС бори? На Википедији, односно чланку СНС-а, сам видео да пише да је то Про-Европска, Конзервативна и Популистичка странка. Интересантно је да је од тога само показала да је Про-Европски оријентисана. По чему је она Конзервативна? Ни по чему, дозвољава активност Геј лобија, Про-Западних и Анти-Српских НВО, између осталог руши наше односе са Русијом, продаје свето Косово и Метохију...
Социјалистичка Партија Србије: Странка која је Социјалистичка само на изборима где се једино могу видети петокраке звезде и црвене заставе као и говори за права радника и сељака, али када су на власти нису се конкретно окренули ка економским проблемима и животним стандардом у нашој земљи.
Демократска Странка Србије: Странка која је наводно патриотска и која се "бори" за Србију. Интересанто је да се представља као странка која се бори за Хришћанску-демократију, али где су то показали? Странка се такође бори за неутралност што се за време владе Војислава Коштунице уопште није видело. Наравно, Коштуница и његова странка су се показали да су ипак патриотски оријентисана странка, када су организовали митинге и присуствовали другим митинзима против издајничке владе. Скидам капу.
Српска Радикална Странка: Странка која је од када је њен лидер, Војислав Шешељ, заточен у Хагу постала нешто слично клубу обожавалаца Војислава Шешеља. Од када је Шешељ утамничен СРС ништа кнкретно није учинио за идеје које промовише а то је Велика Србија. Од раскола 2008. су још више постали "пси који лају", наиме, уместо да се на митинзима боре за оно зашта се господин Шешељ борио они само вичу " Слобода Шешељу!". Дајте људи више, па то нема смисла, никаквим проблемом се нисте позабавили, ваш политички план се свео на вапаје за Шешељем.
Партија Уједињених Пентионера Србије: ПУПС се званично бори за права пензионера и левичарски је оријентисана, али шта је она урадила за пензионере? Ништа, јаки су само на речима. Када је нови министар финансија најавио смањивање пензија ПУПС је само дигао глас, али је на крају "подвио реп" и пустио нову власт да поткрада народ.
Нова Демократска Странка: Као и "жути" ни они не знају шта хоће. Сада су наводно социјал-демократски оријентисани и подржавају зелену политику (еколошку). Интересантно је да су постали члан једног удружења светских партија: "Светске Еколошке Партије". Такође су постали члан посматрач "Глобалних Зелених".
У изборној кампањи није било речи ниокаквој екологији. Имам утисак да су постали члан
"Глобалних Зелених" јер су мислили да је то удружење зеленаша.
Једине странке које имају свој идеолошки правац су управо оне које никада нису биле у скупштини. Оне мање патриотске партије.
Нема коментара:
Постави коментар