Сребреница - измишљен злочин

На данашњи дан 1995. године ослобођена је Сребреница. Сматра се да између 13. и 19 јула Војска Републике Српске починила "незапамћен злочин на простору БиХ". Наиме, наводно је у Сребреници убијено 6000 и 8000 мушкараца и дечака исламске вероисповести. У том злочину ,као што сам већ навео, учествовала је ВРС као и чувена паравојна јединица Шкорпиони.

Сребреница је припадала демилитаризованој зони УН, међутим са те територије су се вршили упади (чији, то нико "не зна") на територије које су биле под контролом Срба. Сматра се да је од 1992. до 1995 погинуло око 3200 Срба на територији око на коју су упадали муслимани из Сребренице.

ВРС 11. јула 1995. започиње операцију "Криваја" у којој је заузета Сребреница. У то време су у Сребреници били стационирани припадници холандског батаљона УНПРОФОР-а који нису успели да "заштите" Сребреницу од ВРС.

 „Припадници холандског батаљона који су били присутни на терену у то време, оценили су да је неколико похода које су Бошњаци извели из Сребренице извели са територије Сребренице имали малу или никакву војну важност. Ови походи су често били организовани у циљу прикупљања хране, пошто су Срби онемогућавали приступ хуманитарних конвоја енклави. Чак и српски извори са којима се поводом овог извештаја разговарало, оценили да бошњачке снаге у Сребреници нису представљале озбиљну војну претњу. Највећи напад који су Бошњаци извели из Сребренице је био поход на село Вишњица, 26. јуна 1995, у којем је неколико кућа спаљено, убијено до четворо Срба и украдено 100 оваца. Насупрот томе, Срби су запосели енклаву две недеље касније, протерујући десетине хиљада из својих кућа и погубивши хиљаде мушкараца и дечака. Срби су упорно претеривали оцењујући ниво напада из Сребренице у циљу стварања претпоставки за спровођење централног ратног циља: стварање географски непрекинуте и етнички чисте територије дуж Дрине како би на тај начин ослободили своје трупе за борбу у другим деловима државе.“

( Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. - тачка 479)

Овај извештај је мало контрадикторан. Зашто би муслимани у тим њиховим упадима палили куће и убијали Србе да би скупљали храну?

Стручњаци су идентификовали укупно 21 масовну гробницу. Из осам гробница су земни остаци касније ископани и поново закопани на другим местима (што УН назива секундарним гробницама)!

 Око 6.594 лешева је идентификовано до данас.

Да се вратимо на првобитну тему.

Сребреница је измишљен злочин. Зашто? Зато да би НАТО имао изговор за интервенцију против Републике Српске. Познато је да је Алија Изетбеговић имао договор са Клинтоном да жртвује 5000 муслимана зарад те интервенције. Изетбеговић је позвао неколико главаша из Сребренице да им саопшти шта је наумио. Један од позваних био је начелник Сребреничке полиције Хакија Мехкољић: "Стигли смо у Сарајево 28. септембра 1993. године. Састанак је био у хотелу Холидеј Ин. Изетбеговић је рекао: "Знате шта, Клинтон ми нуди да четници уђу у Сребреницу и покољу 5000 муслимана и биће војна интервенција НАТО-а. Реците ми шта ви мислите о томе? На ту спознају ми смо се сви побунили. Ја сам био најбучнији. Јер, ко је тај који ће одредити 5000 муслимана да иде на клање..."

Исто ово је потврдио генерал Армије Републике Босне и Герцеговине, Сефер Халиловић, у својој књизи "Лукава стратегија".

Зашто баш Сребреница? Сребреница је био идеалан град за прикривање намештеног злочина. Клинтон је баш изабрао Сребреницу јер су муслимани из Сребренице побили преко 3000 Срба, па је било нормално очекивати да ће се Срби светити. Због тога што нису били сигурни коликих размера ће бити освета Срба, предвиђено је да се убије 700 муслимана а да ће остало бити политичка бројка. Долазимо да закључка да нису сви лешеви у Сребреници били муслимански. Филип Корвин, представник УН у Сребреници је потврдио да је у почетку утврђено само 442 муслиманске жртве а да је број од 7000 лешева неоснована тврдња.

Још једна интересанта информација. Иако је Сребреница била демилитаризована зона УН, у њој је била смештена 28. дивизија АРБиХ која је према неким изворима била боље наоружана и бројнија од снага ВРС које су напале Сребреницу. Да би Изетбеговићев план успео било је потребно да команда  28. дивизије напусти Сребреницу. Сматра се да је то узрок пада морала у 28. дивизији и узрок сукоба међу муслиманима који су знали шта се спрема и оних који у то нису веровали. Сматра се да је у тим сукобима погинуло преко 100 муслимана који су уведени у списак цивилних жртви "геноцида у Сребреници!

28. дивизија АРБиХ је започела повлачење из Сребренице уочи "Криваје". Повлачили су се према Тузли кроз регије под контролом ВРС, па је дошло до борби у којима је 28. дивизија имала тешке губитке а навјвише у препаду који је извршила ВРС код Каменице 13. Јула. Португалски официр Карлос Мартинес Бранко који је био стациониран у Сребреници као члан УНПРОФОР-а је 1998. изјавио да је најмање 2000 муслимана погинуло у тим борбама. Погинули у тим борбама су касније вођени као цивилне жртве!

Занимљиво је да постоји известан број муслимана који су на списку жртава у Сребреници, међутим су и на били на бирачком списку на последњим изборима у БиХ. Постоји још један број муслимана који се налазе на списку жртава Сребренице који живе и раде у САД и Канади, међутим се у Сребреници воде као мртви.

Ко зна ко су су све људи који су покопани у масовним гробницама Сребренице.

Из свега овога можемо закључити да је злочиначки подухват у Сребреници, за који су окривљени Срби, био злочиначки подухват у коме су учествовале муслиманске снаге, УНПРОФОР и НАТО како би оправдали интервенцију НАТО пакта за којом су муслимани вапили.

Жене у црном

Жене у црном - издајници који покушавају да Србију завију у црно. 

Уколико нисте упознати са истима:

Жене у црном су организација која је основана у Израелу, Јерусалиму, 1988. током избијања Прве интифаде. Одговарајући на акције израелских војника које су сматрале озбиљним кршењима људских права на окупираним територијама, жене су почеле да протестују сваког петка у центру Јерусалима, носећи црну одећу у знак жалости за свим жртвама конфликта. Жене у црном су у Србији активне од 1991. организовале су 700 пацифистичких протеста против милитаризма, рата, сексизма, национализма и свих других видова насиља и дискриминације над женама и свим другачијима и различитима у етничком, верском, културном, сексуалном и идеолошком смислу

Део овог текста скинут је са њиховог званичног сајта и Википедије. Интересантно је да Жене у црном у Србији затварају очи пред злочнима које су учињени над Србима, никада Јасеновац нису поменуле а камоли друге Усташке злочине почињене током Другог Светског рата и током 90-их. Не бих да помињем злочине почињене над Српским народом у Босни 90-их и злочине над Србима на Косову које су починили Шиптарски терористи. 

Међутим, Жене у црном су биле прве у Србији које су поздравиле хапшење генерала Младића, Горана Хаџића и Радована Караџића. Драгољуба Михаиловића сматрају за издајника и сарадника са окупатором иако је одликован од стране Америчког председнка Харија Трумана 1948. године.

Приметили сте да сам у првом делу текста подвукао национализам. Национализам почиње да бива прогањан у многим земљама од другог светског рата а у неким од 90-их.

Национализам данас сматрају једном екстремном идеологијом. Идеологијом која је наводно заслужна за два светска рата. За први су заслужни колонијализам и империјализам а за други национал-социјализам. Данас се многи Амерички политичари сматраја патриотама, патриотизам је изузетно близак национализму. Може се рећи да је патриотизам други назив за национализам.

Жене у црном сваке године обележавају годишњицу "геноцида у Сребреници" и траже да се обележава дан "геноцида у Сребреници". Интересантно је да је велики број официра УН изјавио да геноцида у Сребреници није било и да је намештен од стране Босанских муслимана који су вапили за Америчком војном интервенцијом као и да би укаљали углед Срба у свету.

Оно што је мене избацило из ципела јесте да се залажу за признавање геноцидне државе Косово. Па чекајте људи, да ли сте ви нормални?! Борите се за људска права, ту обележавате дан "геноцида у Сребреници" а овамо се залажете за признавање једне геноцидне творевине назване Репубљика Косово!

Из свега овога можемо закључити да је то, код нас, једна про-Западна и плаћеничка организација која ради све против интереса Српског народа и Србије.

Идеолошка оријентација Српских странака

У Министарству за Локалну Самоуправу регистровано је 97 партија. Ко зна колики је број других малих покрета и политичких организација и не-регистрованих странака.
Једно је сигурно, а то је да их има превише. Интересантно је да све веће партије практично немају своју идеологију. 
Ево примера : Демократска Странка, странка која не зна шта хоће (у ствари знају они, хоће новац) односно није идеолошки афирмисана, нема конкретан план. Јесте она члан Социјалистичке интернационале али шта су то они у радили везано за права радника, сељака, пензионера...? Ништа!

Идемо даље: Српска Напредна Странка: Странка која се одцепила од Српске Радикалне Странке, и учинила један изврстан маркетиншки потез, а то је њихово име. Видите, народу то име звучи добро, као да нуде нешто ново - напредно. Са друге стране Запад воли прогресивце (напредњаке) што такође иде у руку СНС. Она је (још један маркетиншки потез) преузела име и"идеолошко" наслеђе СНС-а из времена Краљевине Србије. Међутим, за шта се СНС бори? На Википедији, односно чланку СНС-а, сам видео да пише да је то Про-Европска, Конзервативна и Популистичка странка. Интересантно је да је од тога само показала да је Про-Европски оријентисана. По чему је она Конзервативна? Ни по чему, дозвољава активност Геј лобија, Про-Западних и Анти-Српских НВО, између осталог руши наше односе са Русијом, продаје свето Косово и Метохију...

Социјалистичка Партија Србије: Странка која је Социјалистичка само на изборима где се једино могу видети петокраке звезде и црвене заставе као и говори за права радника и сељака, али када су на власти нису се конкретно окренули ка економским проблемима и животним стандардом у нашој земљи.

Демократска Странка Србије: Странка која је наводно патриотска и која се "бори" за Србију. Интересанто је да се представља као странка која се бори за Хришћанску-демократију, али где су то показали? Странка се такође бори за неутралност што се за време владе Војислава Коштунице уопште није видело. Наравно, Коштуница и његова странка су се показали да су ипак патриотски оријентисана странка, када су организовали митинге и присуствовали другим митинзима против издајничке владе. Скидам капу.

Српска Радикална Странка: Странка која је од када је њен лидер, Војислав Шешељ, заточен у Хагу постала нешто слично клубу обожавалаца Војислава Шешеља. Од када је Шешељ утамничен СРС ништа кнкретно није учинио за идеје које промовише а то је Велика Србија. Од раскола 2008. су још више постали "пси који лају", наиме, уместо да се на митинзима боре за оно зашта се господин Шешељ борио они само вичу " Слобода Шешељу!". Дајте људи више, па то нема смисла, никаквим проблемом се нисте позабавили, ваш политички план се свео на вапаје за Шешељем. 

Партија Уједињених Пентионера Србије: ПУПС се званично бори за права пензионера и левичарски је оријентисана, али шта је она урадила за пензионере? Ништа, јаки су само на речима. Када је нови министар финансија најавио смањивање пензија ПУПС је само дигао глас, али је на крају "подвио реп" и пустио нову власт да поткрада народ.

Нова Демократска Странка: Као и "жути" ни они не знају шта хоће. Сада су наводно социјал-демократски оријентисани и подржавају зелену политику (еколошку). Интересантно је да су постали члан једног удружења светских партија: "Светске Еколошке Партије". Такође су постали члан посматрач "Глобалних Зелених".
У изборној кампањи није било речи ниокаквој екологији. Имам утисак да су постали члан 
"Глобалних Зелених" јер су мислили да је то удружење зеленаша.

Једине странке које имају свој идеолошки правац су управо оне које никада нису биле у скупштини. Оне мање патриотске партије.