Сребреница - измишљен злочин

На данашњи дан 1995. године ослобођена је Сребреница. Сматра се да између 13. и 19 јула Војска Републике Српске починила "незапамћен злочин на простору БиХ". Наиме, наводно је у Сребреници убијено 6000 и 8000 мушкараца и дечака исламске вероисповести. У том злочину ,као што сам већ навео, учествовала је ВРС као и чувена паравојна јединица Шкорпиони.

Сребреница је припадала демилитаризованој зони УН, међутим са те територије су се вршили упади (чији, то нико "не зна") на територије које су биле под контролом Срба. Сматра се да је од 1992. до 1995 погинуло око 3200 Срба на територији око на коју су упадали муслимани из Сребренице.

ВРС 11. јула 1995. започиње операцију "Криваја" у којој је заузета Сребреница. У то време су у Сребреници били стационирани припадници холандског батаљона УНПРОФОР-а који нису успели да "заштите" Сребреницу од ВРС.

 „Припадници холандског батаљона који су били присутни на терену у то време, оценили су да је неколико похода које су Бошњаци извели из Сребренице извели са територије Сребренице имали малу или никакву војну важност. Ови походи су често били организовани у циљу прикупљања хране, пошто су Срби онемогућавали приступ хуманитарних конвоја енклави. Чак и српски извори са којима се поводом овог извештаја разговарало, оценили да бошњачке снаге у Сребреници нису представљале озбиљну војну претњу. Највећи напад који су Бошњаци извели из Сребренице је био поход на село Вишњица, 26. јуна 1995, у којем је неколико кућа спаљено, убијено до четворо Срба и украдено 100 оваца. Насупрот томе, Срби су запосели енклаву две недеље касније, протерујући десетине хиљада из својих кућа и погубивши хиљаде мушкараца и дечака. Срби су упорно претеривали оцењујући ниво напада из Сребренице у циљу стварања претпоставки за спровођење централног ратног циља: стварање географски непрекинуте и етнички чисте територије дуж Дрине како би на тај начин ослободили своје трупе за борбу у другим деловима државе.“

( Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. - тачка 479)

Овај извештај је мало контрадикторан. Зашто би муслимани у тим њиховим упадима палили куће и убијали Србе да би скупљали храну?

Стручњаци су идентификовали укупно 21 масовну гробницу. Из осам гробница су земни остаци касније ископани и поново закопани на другим местима (што УН назива секундарним гробницама)!

 Око 6.594 лешева је идентификовано до данас.

Да се вратимо на првобитну тему.

Сребреница је измишљен злочин. Зашто? Зато да би НАТО имао изговор за интервенцију против Републике Српске. Познато је да је Алија Изетбеговић имао договор са Клинтоном да жртвује 5000 муслимана зарад те интервенције. Изетбеговић је позвао неколико главаша из Сребренице да им саопшти шта је наумио. Један од позваних био је начелник Сребреничке полиције Хакија Мехкољић: "Стигли смо у Сарајево 28. септембра 1993. године. Састанак је био у хотелу Холидеј Ин. Изетбеговић је рекао: "Знате шта, Клинтон ми нуди да четници уђу у Сребреницу и покољу 5000 муслимана и биће војна интервенција НАТО-а. Реците ми шта ви мислите о томе? На ту спознају ми смо се сви побунили. Ја сам био најбучнији. Јер, ко је тај који ће одредити 5000 муслимана да иде на клање..."

Исто ово је потврдио генерал Армије Републике Босне и Герцеговине, Сефер Халиловић, у својој књизи "Лукава стратегија".

Зашто баш Сребреница? Сребреница је био идеалан град за прикривање намештеног злочина. Клинтон је баш изабрао Сребреницу јер су муслимани из Сребренице побили преко 3000 Срба, па је било нормално очекивати да ће се Срби светити. Због тога што нису били сигурни коликих размера ће бити освета Срба, предвиђено је да се убије 700 муслимана а да ће остало бити политичка бројка. Долазимо да закључка да нису сви лешеви у Сребреници били муслимански. Филип Корвин, представник УН у Сребреници је потврдио да је у почетку утврђено само 442 муслиманске жртве а да је број од 7000 лешева неоснована тврдња.

Још једна интересанта информација. Иако је Сребреница била демилитаризована зона УН, у њој је била смештена 28. дивизија АРБиХ која је према неким изворима била боље наоружана и бројнија од снага ВРС које су напале Сребреницу. Да би Изетбеговићев план успео било је потребно да команда  28. дивизије напусти Сребреницу. Сматра се да је то узрок пада морала у 28. дивизији и узрок сукоба међу муслиманима који су знали шта се спрема и оних који у то нису веровали. Сматра се да је у тим сукобима погинуло преко 100 муслимана који су уведени у списак цивилних жртви "геноцида у Сребреници!

28. дивизија АРБиХ је започела повлачење из Сребренице уочи "Криваје". Повлачили су се према Тузли кроз регије под контролом ВРС, па је дошло до борби у којима је 28. дивизија имала тешке губитке а навјвише у препаду који је извршила ВРС код Каменице 13. Јула. Португалски официр Карлос Мартинес Бранко који је био стациониран у Сребреници као члан УНПРОФОР-а је 1998. изјавио да је најмање 2000 муслимана погинуло у тим борбама. Погинули у тим борбама су касније вођени као цивилне жртве!

Занимљиво је да постоји известан број муслимана који су на списку жртава у Сребреници, међутим су и на били на бирачком списку на последњим изборима у БиХ. Постоји још један број муслимана који се налазе на списку жртава Сребренице који живе и раде у САД и Канади, међутим се у Сребреници воде као мртви.

Ко зна ко су су све људи који су покопани у масовним гробницама Сребренице.

Из свега овога можемо закључити да је злочиначки подухват у Сребреници, за који су окривљени Срби, био злочиначки подухват у коме су учествовале муслиманске снаге, УНПРОФОР и НАТО како би оправдали интервенцију НАТО пакта за којом су муслимани вапили.

Жене у црном

Жене у црном - издајници који покушавају да Србију завију у црно. 

Уколико нисте упознати са истима:

Жене у црном су организација која је основана у Израелу, Јерусалиму, 1988. током избијања Прве интифаде. Одговарајући на акције израелских војника које су сматрале озбиљним кршењима људских права на окупираним територијама, жене су почеле да протестују сваког петка у центру Јерусалима, носећи црну одећу у знак жалости за свим жртвама конфликта. Жене у црном су у Србији активне од 1991. организовале су 700 пацифистичких протеста против милитаризма, рата, сексизма, национализма и свих других видова насиља и дискриминације над женама и свим другачијима и различитима у етничком, верском, културном, сексуалном и идеолошком смислу

Део овог текста скинут је са њиховог званичног сајта и Википедије. Интересантно је да Жене у црном у Србији затварају очи пред злочнима које су учињени над Србима, никада Јасеновац нису поменуле а камоли друге Усташке злочине почињене током Другог Светског рата и током 90-их. Не бих да помињем злочине почињене над Српским народом у Босни 90-их и злочине над Србима на Косову које су починили Шиптарски терористи. 

Међутим, Жене у црном су биле прве у Србији које су поздравиле хапшење генерала Младића, Горана Хаџића и Радована Караџића. Драгољуба Михаиловића сматрају за издајника и сарадника са окупатором иако је одликован од стране Америчког председнка Харија Трумана 1948. године.

Приметили сте да сам у првом делу текста подвукао национализам. Национализам почиње да бива прогањан у многим земљама од другог светског рата а у неким од 90-их.

Национализам данас сматрају једном екстремном идеологијом. Идеологијом која је наводно заслужна за два светска рата. За први су заслужни колонијализам и империјализам а за други национал-социјализам. Данас се многи Амерички политичари сматраја патриотама, патриотизам је изузетно близак национализму. Може се рећи да је патриотизам други назив за национализам.

Жене у црном сваке године обележавају годишњицу "геноцида у Сребреници" и траже да се обележава дан "геноцида у Сребреници". Интересантно је да је велики број официра УН изјавио да геноцида у Сребреници није било и да је намештен од стране Босанских муслимана који су вапили за Америчком војном интервенцијом као и да би укаљали углед Срба у свету.

Оно што је мене избацило из ципела јесте да се залажу за признавање геноцидне државе Косово. Па чекајте људи, да ли сте ви нормални?! Борите се за људска права, ту обележавате дан "геноцида у Сребреници" а овамо се залажете за признавање једне геноцидне творевине назване Репубљика Косово!

Из свега овога можемо закључити да је то, код нас, једна про-Западна и плаћеничка организација која ради све против интереса Српског народа и Србије.

Идеолошка оријентација Српских странака

У Министарству за Локалну Самоуправу регистровано је 97 партија. Ко зна колики је број других малих покрета и политичких организација и не-регистрованих странака.
Једно је сигурно, а то је да их има превише. Интересантно је да све веће партије практично немају своју идеологију. 
Ево примера : Демократска Странка, странка која не зна шта хоће (у ствари знају они, хоће новац) односно није идеолошки афирмисана, нема конкретан план. Јесте она члан Социјалистичке интернационале али шта су то они у радили везано за права радника, сељака, пензионера...? Ништа!

Идемо даље: Српска Напредна Странка: Странка која се одцепила од Српске Радикалне Странке, и учинила један изврстан маркетиншки потез, а то је њихово име. Видите, народу то име звучи добро, као да нуде нешто ново - напредно. Са друге стране Запад воли прогресивце (напредњаке) што такође иде у руку СНС. Она је (још један маркетиншки потез) преузела име и"идеолошко" наслеђе СНС-а из времена Краљевине Србије. Међутим, за шта се СНС бори? На Википедији, односно чланку СНС-а, сам видео да пише да је то Про-Европска, Конзервативна и Популистичка странка. Интересантно је да је од тога само показала да је Про-Европски оријентисана. По чему је она Конзервативна? Ни по чему, дозвољава активност Геј лобија, Про-Западних и Анти-Српских НВО, између осталог руши наше односе са Русијом, продаје свето Косово и Метохију...

Социјалистичка Партија Србије: Странка која је Социјалистичка само на изборима где се једино могу видети петокраке звезде и црвене заставе као и говори за права радника и сељака, али када су на власти нису се конкретно окренули ка економским проблемима и животним стандардом у нашој земљи.

Демократска Странка Србије: Странка која је наводно патриотска и која се "бори" за Србију. Интересанто је да се представља као странка која се бори за Хришћанску-демократију, али где су то показали? Странка се такође бори за неутралност што се за време владе Војислава Коштунице уопште није видело. Наравно, Коштуница и његова странка су се показали да су ипак патриотски оријентисана странка, када су организовали митинге и присуствовали другим митинзима против издајничке владе. Скидам капу.

Српска Радикална Странка: Странка која је од када је њен лидер, Војислав Шешељ, заточен у Хагу постала нешто слично клубу обожавалаца Војислава Шешеља. Од када је Шешељ утамничен СРС ништа кнкретно није учинио за идеје које промовише а то је Велика Србија. Од раскола 2008. су још више постали "пси који лају", наиме, уместо да се на митинзима боре за оно зашта се господин Шешељ борио они само вичу " Слобода Шешељу!". Дајте људи више, па то нема смисла, никаквим проблемом се нисте позабавили, ваш политички план се свео на вапаје за Шешељем. 

Партија Уједињених Пентионера Србије: ПУПС се званично бори за права пензионера и левичарски је оријентисана, али шта је она урадила за пензионере? Ништа, јаки су само на речима. Када је нови министар финансија најавио смањивање пензија ПУПС је само дигао глас, али је на крају "подвио реп" и пустио нову власт да поткрада народ.

Нова Демократска Странка: Као и "жути" ни они не знају шта хоће. Сада су наводно социјал-демократски оријентисани и подржавају зелену политику (еколошку). Интересантно је да су постали члан једног удружења светских партија: "Светске Еколошке Партије". Такође су постали члан посматрач "Глобалних Зелених".
У изборној кампањи није било речи ниокаквој екологији. Имам утисак да су постали члан 
"Глобалних Зелених" јер су мислили да је то удружење зеленаша.

Једине странке које имају свој идеолошки правац су управо оне које никада нису биле у скупштини. Оне мање патриотске партије.

Где су све патриоте нестале?

Причајући са многим људима о препороду Српског национализма и Србије, о томе како је економски опоравак наше земље могућ и без странаца. Стално апелујући на то да Срби могу бити веома вредни и радни и да могу да се уједине, говорим и о уједињењу свих Срба под једну заставу. Те моје ,,говоре'' многи исмевају, праве шале на рачун  свог народа, причају како једва чекају да се иселе из Србије и раде у иностранству и да нису могли да се роде у горој земљи. Причају како је боље да Немци дођу и руководе нашом државом ,јел ето то они много боље умеју. Али никога није у ствари брига за Србију!

И ТО ЈЕ ПРОБЛЕМ! СВЕ ИХ БАШ БРИГА ЗА СВОЈУ ОТАЏБИНУ!

Није ни чудо што се суочавамо са истребљењем. Ипак, нису они криви што су развили такво мишљење, такво мишљење настало је под утицајем САД и њихове пропаганде коју такође преносе и домаће квисниншке власти.

САД такође, са својим савезницима, приказују национализам, патриотизам и социјализам као лоше и њихов статус у народу слаби и оне се одбацују. То је све у ствари део пројекта глобализације, они руше традиционалне вредности које само добро могу учинити и успостављају своје вредности. Они уништавају породицу, цепају народ на што мање групе како би га што више поделили и што лакше њиме завладали. Наметнуће нам систем олигархије где ће само неколицина богатих, ,,изабраних'' људи владати. Они ће све покушати да нам униште понос који нас све уједињује.

А ПОНОС- ПОНОС ЈЕ ОРУЖЈЕ! 

То је мач који треба да користимо против наших непријатеља! Али немојте се заварати, они су јаки, јачи од нас а то нису ни Американци ни Британци! Наши непријатељи се налазе међу нама самима, петоколонаши који долазе у Србију како би нас уништили и узели наше животе у њихове руке! Они су криви за тренутно стање у нашем друштву и пропадање моралних вредности! Они су уништили нашу економију и покушавају да униште наше породице и наше наслеђе. Они цепају наше друштво разједињују га и тако ће нас уништити.

Срби треба да препознају своје непријатеље међу собом што пре, јер уколико то не ураде следе нам још тежа времена.

Србија од 1878. до данас

Заиста је широк период историје који ће захватити овај, први, чланак тако да ћу покушати да покушам да буде довољно сажет.

Свима је познато да је још пре Балканских ратова , Беч је некако увек циљао ка југу.

Аустрија је на почетку двадесетог века једна од четири велике силе које нису имале своје колоније, наравно Немачка и Италија су после почеле да праве своје прве прекоокеанске колонијалне поседе, међутим Аустро-Угарска и Русија и даље остају без колонија. Можда ипак Русија може бити изостављена из овог ,,клуба" земаља без колонија јер је она практично имала ,,колоније" на својој територији те тако није морала да тражи рудна богатства на туђим територијама. 

Аустрија која није успела да се прошири на друге континенте имала је другачији план.

Наиме, крајем 19. века поробљени народи (Срби, Бугари, Румуни, Грци и Шиптари) воде борбу за ослобођење од Турака, и касније стичу независност. Таква догађања на Балкану нису ишла под руку Двојној монархији која је у плану имала ширење ка југу. Осим побуна у Турској, која је постала џин на стакленим ногама, народи који живе у Аустрији се такође буне и боре за своја права  (Мађари,Срби и Хрвати) још 1848. те тако стварање нових држава а посебни Србије никако није одговарало политици Беча који је имао сваку намеру да се шири ка Србији. Тиме Србија постаје мета Аустро-Угарске. 

За време Првог балканског рата, Беч ствара Албанију , у истим границама као и данас, иако је Србија за време рата освојила север те државе. Аустрија је тиме онемогућила Србији излаз на море који је Србији био више него потребан, али је и Аустрија тиме проузроковала Други балкански рат који је Србију још више економски ослабио.

Ово ,,одузимање" територије није први територијални спор између Аустро-Угарске и Србије, још 1878. године Србија је била на ивици рата са Аустријом, но међутим, због про-аустријске политике Обреновића до тога није дошло па се Србија окреће ка југу. 

Први светски рат избија због убиства аустријског надвојводе Франца Фердинанда које је извршио члан организације ,,Млада Босна" , Гаврило Принцип.

Аустрија која je већ увелико планирала напад на Србију само је тражила повод, и нашла га је 28. Јуна 1914. године.

За време Великог рата Царска војска је починила монструозне злочине на територији Краљевине Србије, и остала некажњена. Србија из рата излази као победник и оснива Краљевину СХС.

У периоду између два рата у Краљевни СХС, касније Краљевини Југославији, Словенски народи доживљавају процват, све оно што им је Аустро-Угарска забрањивала (право на језик, слободу вере, политичке партије...) су сада имали. Но ипак неки народи постају незадовољни чак и тиме па раде на стварању своје државе, Хрватске. 

Хрвати имају већ добро утабан пут за стварање државе који је био у процвату током пролећа народа 1848. али и сада. Хрвати покушавају да направе федерацију од Југославије где би они добили републику, а касније успевају да добију аутономију у виду бановине. 

Словенци се такође боре за своја права али њихови покрети немају неког значаја

За време другог светског рата Србија потпада под Немачку окупацију а затим и добија ,,државу" која је у ствари марионета Великог Немачког Рајха. 

,,Братски" хрватски народ са којима су Срби били у заједничкој држави сада чини монструозне злочине у новонасталој НДХ која је оставила дубок траг у Српској историји.

Избија и грађански рат између комуниста окренутих ка СССР и Четника окренутих САД и УК. Комунисти претходно у савезу са Четницима на превару нападају Четничке трупе и тако започињу братоубилачки рат, први такве врсте у Србији.

После рата Србија постаје део нове комунистичке Југославије. За то време Српски народ је у тајности угњетаван, плански уништаван. Срби су масовно исељавани са Косова док је Шиптарима допуштено да се населе. Створени су вештачки народи, Муслимани (касније Бошњаци) , Црногорци и Македонци, а Србији одузете Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора које добијају статус републике у оквиру СФРЈ. Још су у Србији направљене две аутономне покрајине- Војводина и Космет и тиме створен терен за ново цепање Србије.

Затим почиње распад Југославије, формално започет 1991. а неформално 1980. Наиме, после смрти Јосипа Броза Тита, политичка и економска ситуација се нагло погоршава. Национализам у свим републикама, па чак и у оним са вештачиким народностима, јача. Економија Југославије, која је од почетка била осуђена на пропаст се сада руши.

Мржња према другим народима а посебно према српском који у другим републикама па и у аутономним покрајинама гледан као на окупатора нагло расте. Ту се мешају и стране силе САД и УК којима је Југославија много сметала те помажу Хрвате,Словенце и Бошњаке.

91' почиње грађански рат у Југославији, Словенија и Хрватска а затим и БиХ проглашавају независност и ЈНА ,која је имала касарне на њиховин територијама, за окупаторску силу.

ЈНА је истерана из Словеније а Срби који су били заробљени су послати вагоном за стоку у Београд. 

У Хрватској  је још пре рата вршена агресија на Србе у Хрватској, велики број Срба запошљених у Хрватској је без разлога отпуштан. Када је избио рат Срби су формирали Републику Српску Крајину како би направили ,,бастион" одбране од Хрватских напада.

95' почиње ,,побједоносна Олуја" у којој је за мање од 48 сати протерано преко 200.000 Срба из Хрватске, велико питање је зашто се војска РСК тек тако повукла односно зашто ЈНА није пристигла у помоћ, зашто је Слободан Милошевић пустио Крајину низ воду?

У Босни се води још један рат који ће остати упамћен по којекаквим Сребреницама, маркалама за које се данас проналазе докази који поткрепљују теорију да су њих починили босански муслимани како би проузроковали војну интервенцију НАТО пакта. 

Распад се завршава продајом Косова и Метохије 1999. године.

Одавно су Шиптари имали националистичке покрете и тежње да Косово укључе у састав Албаније, у чему су и успели  1941. Они 90' формирају ОВК и ОВПБМ које врше злочине над српским становништвом на Косову и Метохији, Прешеву, Бујановцу и Медвеђу.

Као одговор на Шиптарску побуну на косово стиже војска и полиција са циљем да се угуши побуна шиптарских теротиста. Међутим као и у рату који се завршио четири године пре овог на Косову и Метохији, НАТО односно САД се мешају у сукоб. Србији је запрећено да уколико не повуче своје јединице са Косово уследиће војна интервенција НАТО пакта што се и догодило.

НАТО је испланирао да бомбардује војне циљеве по Србији и онеспособи војску а након тога ће уследити копнена инвазија. Бомбардовање је трајало дуже него што је ико очекивао па се може рећи да је Србија на неки начин победила НАТО јер је натерала да Северноатлантски пакт седне за преговарачки сто. Али то је била пирова победа. Милошевић у Куманову продаје споразум којим је незванично протата српска света гора.

На почетку 21. века Милошевића са власти руши ДОС, коалиција ,,демократских" партија у Србији против Милошевићеве диктатуре. Милошевић одлази у Хаг, а у Србији се очекују велике политичке промене од којих се очекује побољшање ситуације у Србији.

2006. Косово проглашава независност и тиме крши резолуцију УН #1244 заједно са САД и многим другим земљама које признају државу коју воде ратни злочинци,трговци дрогом,шверцери оружја... Влада Војислава Коштунице на челу са тадашњим председником Србије Борисом Тадићем у знак протеста повлачи све амбасадоре из земаља које су признале Косово. Министарство унутрашњих послова Србије је издало потерницу за Хашимом Тачијем, Фатмиром Сејдијуом и Јакупом Краснићијем због велеиздаје.

У ноћи 17. Фебруара спаљене су и каменоване амбасаде САД,Хрватске и Словеније.

Како је време пролазило Српски политичари су све више попуштали.

Од периода доласка ДОС-а на власт до данас Србија је најстрашније покрадена, а индустрија која је имала шансе за обнову потпуно уништена. Још грђе од тога не може бити, или може?

Те исте године када је настала такозвана ,,држава" Косово десио се и раскол у Српској Радикалној Странци и настала је Српска Напредна Странка предвођена Томиславом Николићем и Александром Вучићем, причало се свуда тада да су они то урадили по директиви из Вошингтона. Како је време одмицало то се заборављало а СНС се докопала власти.

Претходни који су били на власти, такозвани ,,жути" односно Демократска Странка такође је била марионетска партија САД и најстрашније покрала Србију. У ДОС-у се такође налазе партије које се отворено противе Републици Српској називајући је геноцидном творевином и нису санкционисане.

Напредњаци добијају изборе у Србији 2012. и уводе своју ,,диктатуру" у којој су медији контролисани, а народ се заглипљује којекаквим хапшењима и глупостима како не би схватио праву ситуацију.

За крај остављам на вама да размислите шта је Србија постигла од 1878. до данас.

Ја сматрам да смо као народ урадили велике ствари али смо заслепљени којекаквим новотаријама и касније односно данас неформално изгубили независност и постали коолонија.